Pričekati dušu
Neki je Europljanin, istražujući središnji dio Afrike, iznajmio nosače i s njima krenuo na put prema unaprijed predviđenom planu. Nosači su hodali brzo, noseći na leđima velike zavežljaje opreme i hrane, ali bi u određenim razmacima stali ogledavajući se unatrag. U jednom trenutku istraživača je naljutilo to zastajkivanje, pa pozove pred sebe vođu grupe i reče mu prijekornim glasom:
– Nisam li vas dovoljno platio? Isplanirao sam krajnji cilj naše današnje rute, ali tim svojim bezrazložnim zastajkivanjem vi ćete mi pomrsiti račune.
– Nemate pravo ljutiti se na nas, gospodine – mirno mu odgovori vođa nosača. – Mi smo se, priznat ćete, jako žurili i naša je duša zaostala. Ponekad moramo stati da bi nas duša dostigla.
Vratiti se sebi, prvi je korak na putu mudrosti.
o. Tonči Trstenjak